Istraživačko-dokumentarni serijal o istoriji jedne od najstarijih škola u Srbiji
U okviru projekta „Od prošlosti do budućnosti: 185 godina obrazovanja u Lapovu“ započinjemo serijal tekstova koji će istražiti kako je jedna škola u maloj šumadijskoj varoši postala simbol trajanja, identiteta i obrazovanja.
Osnovna škola „Svetozar Marković“ nije samo najstarija institucija u lokalnoj zajednici — ona je svedok istorije Srbije, od vremena Knjaza Miloša, preko ratova i velike posleratne obnove, do savremenog doba digitalne nastave i velikih rekonstrukcija.
Ovaj serijal ima cilj da ispriča priču o školi kroz vreme: kako je nastala 1840. godine, kako se razvijala kroz decenije, ko su bili prvi učitelji i učenici, kako su se menjali zgrada, nastava i društvo, i šta danas znači biti deo škole koja traje 185 godina.
Kroz istorijske izvore, arhivsku građu, svedočanstva meštana i savremena dokumenta, pokazaćemo da se istorija ne nalazi samo u hronikama — ona živi u razrednim dnevnicima, starim fotografijama, školskim dvorištima i sećanjima generacija.
Ovo je priča o školi koja je bila mala — ali je imala veliku ideju: da napravi budućnost.
1840: Prvi đački koraci u vremenu promena
Godine 1840. Srbija je bila na pragu modernizacije. Knjaz Miloš Obrenović pokušava da izgradi državu posle Drugog srpskog ustanka, a školstvo je tek u povoju. Čitava zemlja imala je svega nekoliko desetina škola, a pismenost je bila privilegija. To je vreme kada Vuk Karadžić reformiše jezik, kada se štampaju prvi bukvari i kada tek počinje ideja da škola ne bude samo za bogate i privilegovane.
U tom trenutku, u Lapovu — maloj varošici na važnom drumskom pravcu — otvara se škola. Prvi učitelj, Dimitrije Jovanović, dolazi sa skromnim sredstvima i velikom ambicijom: da decu nauči čitanju, računanju i „lepom ponašanju“. Prvi razred pohađa svega deset dečaka. Uzrast je različit — od sedam do sedamnaest godina — jer obrazovanje tada nema jasnu strukturu, zavisi od rada u domaćinstvu, vremena berbe, pa i volje porodice da dozvoli detetu odlazak u školu.
Škola radi u privatnim kućama — učionica je soba sa stolom i nekoliko klupa. Ali za Lapovo, to je revolucija.
1860–1880: Srbija postaje moderna država, Lapovo zida prvu školu
1860-ih Srbija počinje ubrzano da gradi državne institucije. Otvara se Velika škola u Beogradu (prethodnica Univerziteta), donose se prvi prosvetni zakoni, a selo i varoš počinju da shvataju da bez obrazovanja nema napretka.
U Lapovu, prvi dokument o školskoj zgradi datira iz 1864. godine. To znači da je škola dobila stabilno mesto, a ne privremeni prostor. Učitelji više ne putuju od kuće do kuće — škola postaje institucija.
1885: Novi zidovi u vreme velikih odluka
- godina je važna u istoriji Srbije — država se širi, vodi se kratki rat sa Bugarskom i brani granice. Upravo tada, dok se Srbija bori da definiše svoj teritorijalni identitet, Lapovo gradi prizeman školski objekt na mestu gde se danas nalazi centralna škola.
To je više od zgrade — to je poruka: obrazovanje je prioritet.
Selo nije bogato, ali ulaže u školu. Temelji iz 1885. postaće identitet generacijama učenika.
1899: Devojčice ulaze u školu — promena svesti
Tek krajem 19. veka, konkretno 1899. godine, u Lapovu se prvi put školuju i devojčice. To se poklapa sa velikim društvenim promenama u Srbiji: pojavljuju se prve učiteljice, žene ulaze u javni život, a ideja ravnopravnosti dobija prve tragove.
Za Lapovo, to je prekretnica — škola više nije samo prostor gde muškarci stiču znanje. Ona postaje simbol razvoja društva.
1912–1918: Ratovi i škola koja traje
Balkanski ratovi i Prvi svetski rat teško pogađaju Srbiju. Mnogi učitelji odlaze u vojsku, škole ostaju bez osoblja, a nastava se prekida ili svodi na minimum. Lapovo nije izuzetak. Škola funkcioniše u teškim uslovima, često bez grejanja, sa malo udžbenika.
Ali posle rata, škola nastavlja.
To je ključna istorijska činjenica: obrazovanje živi i kada cela država pada.
1945–1963: Posleratna obnova i ekspanzija
Drugi svetski rat donosi razorenu zemlju, ali sa njim i ideju da obrazovanje treba da bude dostupno svima. Posle 1945. godine u Srbiji se pokreće masovna izgradnja škola.
U Lapovu se 1946. grade školske zgrade u isturenim odeljenjima. To je dokaz da škola prati decu — ne samo da deca dolaze u školu.
- godine u istom školskom dvorištu se podiže „mala škola“, sa četiri učionice i kancelarijom za nastavnike. Lapovo ima sve više dece, a škola postaje centar zajednice.
1954: Škola dobija ime „Svetozar Marković“
Početkom školske 1954/55. škola postaje osmogodišnja i dobija ime koje nosi i danas. Svetozar Marković nije slučajan izbor. On je simbol ideja o društvenoj pravdi, pisanju protiv nejednakosti i verovanju da se narod osnažuje obrazovanjem.
Da škola u Lapovu nosi njegovo ime — to je kulturna i politička poruka tog vremena.
1970–1990: Škola raste sa gradom
- godine na temeljima zgrade iz 1885. dograđuje se sprat. To je vreme širenja industrije, Lapovo postaje železnička stanica važna za celu zemlju, a broj učenika raste.
- se zida školska kuhinja sa trpezarijom.
- se iznad nje grade specijalizovane učionice i biblioteka. To je trenutak kada škola dobija savremeni profil — više nije samo učionica, već mini kampus.
2000–2022: Škola ulazi u novo doba
Ulaskom u 21. vek, škola se suočava sa novim izazovima: modernizacija, digitalizacija, obnovljiva infrastruktura. Jedna od najvećih donacija dolazi od Nacionalne garde Ohaja — simbol postratne saradnje i budućnosti.
Ali najveći iskorak dešava se 2021/2022, kada Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima finansira projekat vredan 360 miliona dinara. Radovi su obuhvatili sve — od hidroizolacije, termičkih sistema i instalacija, do potpunog enterijera.
Opština Lapovo ulaže u dokumentaciju i nadzor, dok država vodi realizaciju.
Istovremeno, renovirana je sportska hala sa kapacitetom do 700 ljudi — što Lapovo stavlja na mapu javnih manifestacija, sporta i kulturnih događaja.
Danas: Škola koja i dalje uči Srbiju
Posle 185 godina, Osnovna škola „Svetozar Marković“ ima 25 odeljenja, centralnu zgradu i dva izdvojena odeljenja. U njoj je modrna nastava spojena sa istorijom. U klupama sedi nova generacija dece koja možda ne zna da se sve počelo u privatnim kućama, ali oseća da je škola deo identiteta grada.
Uspeh se vidi u rezultatima učenika, energiji nastavnika i angažovanju lokalne zajednice. Meštani i dalje doniraju, učitelji i dalje rade sa strašću, a deca dolaze sa istim snom kao 1840. godine — da nauče više.
Zaključak: Škola kao istorija jednog društva
Kada se posmatra istorija škole u Lapovu, vidi se jedna veća priča:
istorija Srbije ispisana je u razrednim dnevnicima.
Gde god se država širila i modernizovala — raste škola.
Gde god se vodio rat — škola se prekida, ali se vraća.
Gde god se gradi i donira — škola postaje jača.
Lapovo je u 185 godina pokazalo da obrazovanje nije luksuz, već temelj zajednice.
Autor teksta : Peđa Filipović
Novinar saradnik: Danijela Vulićević
Medijski sadržaj: 1
Naziv projekta: Od prošlosti do budućnosti: 185 godina obrazovanja u Lapovu
