U subotu, 20. aprila, i nedelju, 21. aprila, održan je naučni skup pod nazivom “Zadrugarstvo kao moderan oblik preduzetništva” u Topoli. Zvanično otvaranje skupa održano je u sali bioskopa Kulturnog centra Topola, sa početkom u 11 časova.
Skup je bio otvoren za javnost i poljoprivredne proizvođače, a njegov cilj je bio podsticanje mladih da se udruže u zadruge, pokrenu organizovanu proizvodnju i saznaju o novim tehnikama i tehnologijama proizvodnje.
Moderatori skupa bili su profesor Dragan Bataveljić i diplomirani ekonomista i diplomirani specijalni pedagog Jelena Antić.
Voditelj programa je bio Miša Ćirić. generalni menadžer Diaspora group.
Organizatori skupa bili su Opština Topola, Zemljoradnička zadruga “Zrno Pomoravlja” iz Jagodine i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Bijeljini.
Učesnici skupa imali su priliku da čuju raznovrsne prezentacije i diskusije o značaju zadružarstva kao modernog oblika preduzetništva, sa posebnim naglaskom na njegovu primenu u ruralnim područjima i to:
Nakon uvodnih reči moderatora, usledila su pozdravna obraćanja predstavnika lokalne samouprave, nadležnih ministarstava i članova organizacionog odbora.
Momčilo Vasiljević, većnik za oblast poljoprivrede, istakao je značaj održavanja ovakvih naučnih skupova u cilju podsticanja razvoja poljoprivrede i zadružnog poslovanja.
Milorad Ćosić iz Ministarstva bez portfelja Republike Srbije naglasio je podršku Vlade u unapređenju poljoprivredne proizvodnje kroz različite programe i inicijative.
Aleksandar Tabaković, državni sekretar Ministarstva u Vladi Republike Srbije, istakao je važnost saradnje između državnih institucija i lokalne samouprave u cilju stvaranja povoljnog ambijenta za razvoj preduzetništva u poljoprivredi.
Veljko Đorđević, šef odseka za savetodavstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, naglasio je ulogu stručnjaka i savetodavaca u pružanju podrške poljoprivrednicima i zadružnom sektoru.
Miloš Galić iz Zadružnog saveza Republike Srpske, Banja Luka, izrazio je zadovoljstvo što je skup okupio širok spektar stručnjaka i zainteresovanih za unapređenje zadružnog poslovanja u regionu.
Prvog dana naučnog skupa, fokus je bio na reafirmaciji zadružarstva i njegovom značaju u procesu tranzicije. Različiti stručnjaci iz oblasti ekonomije, prava, poljoprivrede i ruralnog razvoja predstavili su svoje radove i diskutovali o aktuelnim temama vezanim za zadružarstvo. Evo pregleda tema koje su obuhvaćene prvog dana:
- Reafirmacija zadružarstva i njegov značaj u procesu tranzicije – Dragan Bataveljić, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
- Zadružno pravo kao naučna disciplina – Ljubiša Dabić, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
- Spasavanje sela i države kroz zadružno udruživanje – Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i član Naučnog društva ekonomista Srbije i Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji
- Zadrugarstvo u Srbiji – iskustva i perspektive – Petar Veselinović, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
- Ekonomija zadružarstva – Jovo Drobnjak, direktor DTS “Dubrovnik”, Crna Gora
- Poljoprivreda i privredeni razvoj – Zorka Jugović, IPS “General”, Toševо, Bugarska
- Osnivanje i organizacija poljoprivrednih zadruga – Boro Krstić, Miroslav Nedeljković, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Bijeljini
- Uloga porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i zadruga u funkciji razvoja – Sreten Jelić, Zoran Rajić, Marija Popović, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Bijeljini, Poljoprivredni fakultet Zemun, Univerzitet u Beogradu
- Zadrugarstvo kao oblik preduzetništva u cilju podsticanja mladih da ostanu na selu – Saša Stepanov, Centar za istraživanje, nauku, edukaciju i posredovanje – “CINEP”, Beograd
Osim predavanja, organizovane su i diskusije o različitim aspektima zadružarstva i njegovoj primeni u savremenim uslovima. Ovaj prvi dan skupa pružio je učesnicima širok spektar informacija i perspektiva o ulozi zadružarstva u razvoju ruralnih područja i poljoprivrede uopšte.
Drugi dan naučnog skupa, 21. aprila 2024. godine, bio je posvećen različitim temama vezanim za savremene dimenzije i perspektive zadružarstva. Evo pregleda tema koje su obuhvaćene tog dana:
– UNMKS – novosti i rad udruženja i kratka analiza dela “Konure i opanci” (poređenja)** – Jelena Golubović, profesor muzičkog vaspitanja u OŠ “Rajko Mihailović”, Ub
– Udruženi zadružni rad** – Ratomir Antonović, Dragan Ilioski, naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu, Priština – Leposavić, dipl. pravnik, Gradska opština Zvezdara, Beograd
– Savremene dimenzije zadružarstva** – Dragan Miletić, Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija “VISAN”, Beograd
– Zadružarstvom do emancipacije** – Lela Vujošević, Centar za naučnoistraživački rad SANU, Univerzitet u Kragujevcu
– Perspektive razvoja savremenog zadružarstva i agrobiznisa Republike Srbije** – Miloš Dimitrijević, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
– Zemljoradničke zadruge u Velikom ratu i njihova obnova** – Milosav Nedić, književnik
– Pametna sela u funkciji ruralnog razvoja Republike Srbije** – Božidar Čekajac, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
– Sprovođenje sistema edukacije u cilju ostvarivanja dobiti članova zadruge** – Biljana Matejić, direktor privatne firme “Azetrade” d.o.o, Novi Sad
Na kraju dana, održana je diskusija, donošenje zaključaka i zatvaranje naučne konferencije. Ovaj drugi dan skupa bio je još jedna prilika za dublje razumevanje i diskusiju o ključnim aspektima zadružarstva i njegovoj ulozi u savremenom društvu.
Nakon analize svih predavanja i diskusija koje su se odvijale tokom naučnog skupa o zadružarstvu kao modernom obliku preduzetništva u Topoli, možemo izvući nekoliko ključnih zaključaka.
Prvo, skup je bio izuzetno dobro organizovan, okupivši širok spektar stručnjaka iz različitih oblasti, što je omogućilo dublju analizu i diskusiju o aktuelnim temama vezanim za zadružarstvo.
Drugo, tema zadrugarstva je pokazala svoju važnost u savremenom kontekstu, posebno u ruralnim područjima, gde se kroz udruživanje poljoprivrednih proizvođača može postići značajan razvoj i unapređenje ekonomske situacije.
Međutim, uprkos velikom broju učesnika i stručnjaka koji su prisustvovali skupu, primećujemo nedostatak publike, odnosno nosilaca poljoprivrednih gazdinstava iz Topole i drugih gradova Šumadije. Odsustvo ove ključne ciljne grupe može ukazati na potrebu za dodatnim naporima u promociji i angažovanju lokalnih poljoprivrednika i zadrugara kako bi se obezbedila njihova aktivna uključenost u slične događaje u budućnosti.
Naučni skup je dao značajan doprinos razumevanju i promociji zadružnog poslovanja, ali postoji prostor za unapređenje uključivanja lokalne zajednice radi ostvarivanja punog potencijala ovakvih događaja.
Izvor vesti/gradskiportal034.rs
