Po šumadijskim selima, iza skromnih kapija i starih šljiva, kriju se priče o ljudima čija su prezimena postala simbol časti i žrtve. Jarmenovci, Donja Šatornja, Rajkovac, Junkovac – naizgled obična sela, ali kad zagrebemo malo dublje, vidimo da su dala kapetane, potpukovnike, junake sa više Karađorđevih zvezda i porodice u kojima je po troje sinova poginulo za slobodu.
Andrija Miljković – kapetan prve klase i komandir konjičkog eskadrona
Andrija Miljković iz Uriševaca bio je kapetan prve klase i komandir konjičkog eskadrona Šumadijske divizije. Bio je istaknuti ratnik oslobodilačkih ratova Srbije, nosioc Karađorđeve zvezde. Ostavljao je upečatljiv utisak „pravog srpskog oficira“ svog vremena – dostojanstven, uspravan, čovek kod koga su se ordenje i stav poklapali.
Posle demobilizacije, vratio se u Guriševce, među svoje ljude, gde je kao ugledan oficir i komšija bio živi dokaz da se kroz jedno selo može „proći istorija“.
Braća Dukići iz Donje Šatornje – petorica u ratu, trojica pali
Iz porodice Dukić u Donjoj Šatornji u oslobodilačkim ratovima Srbije učestvovalo je petoro braće. Rat su preživeli Života i Milentije, dok su Dragomir, Dragutin i Tihomir poginuli u Velikom ratu. Dragomir je bio artiljerijski narednik, a druga dvojica su bili pešadijski podnarednici.
Porodica Dukić predstavlja mikroprimer sudbine Srbije tog doba – u kojoj se na jednom kućnom pragu istovremeno radovalo povratku dvojice i tugovalo za trojicom koji su ostali negde na frontu. Njihova priča je gotovo školski primer pojma „kolektivne žrtve“.
Pukovnik Alimpije Marjanović – čovek sa tri Karađorđeve zvezde
Pukovnik Alimpije Marjanović rođen je 24. decembra 1874. u Donjoj Šatornji. Vojnu akademiju završio je u Beogradu (nižu i višu školu), a oficirsko usavršavanje u Francuskoj. Bio je šef gorskog štaba u Istočnoj Makedoniji (1908), a u Prvom balkanskom ratu 1912. šef komande četničkih odreda pri Vrhovnoj komandi i komandant četničkog odreda na rejonu karaule Lisica. U Drugom balkanskom ratu bio je komandant brigade, a učestvovao je i u Prvom svetskom ratu.
Penzionisan je u činu pukovnika i umro 15. marta 1940. u Beogradu. Odlikovan je sa tri Karađorđeve zvezde (dve IV i jedna III stepena), Ordenom Belog orla, dve zlatne medalje za hrabrost, medaljom za vojničke vrline i sa pet spomenica (Kralja Petra, srpsko–turskog, srpsko–bugarskog, Prvog svetskog rata i Albanskom spomenicom). Po broju odlikovanja, Alimpije Marjanović spada u red najodlikovanijih oficira svog vremena.
Kapetan Uroš Petrović – oficir koji se rado pojavljivao u uniformi među svojima
Kapetan Uroš Petrović iz Jarmenovaca učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912–1918. Posle Prvog svetskog rata vratio se u svoje selo. Uživao je veliki ugled kod sugrađana zbog junaštva iskazanog u ratu, u kojem je učestvovao i zajedno sa sinom – i obojica su se vratili živi u slobodnu otadžbinu.
Vratili su se civilnim poslovima, ali je Uroš rado oblačio uniformu sa sabljom i epoletama kada bi išao na svečanosti. O njemu piše general Stanković u monografiji o Sofii Ristić „Sofija gornjojasenička majka hrabrost“. Taj prizor – oficir među ratarima, sa sabljom i mamuzama – bio je podsetnik svima šta je koštala sloboda.
Božidar Pantić – kaplar sa Bregalnice
Kaplar Božidar Pantić iz Jarmenovaca učestvovao je u Prvom i Drugom balkanskom ratu. Poginuo je 22. juna 1913. godine u bici sa Bugarima na vrhu Bukova Glava, tokom Bregalničke bitke. Živeo je na svom imanju, kroz koje prolazi ulica koja, s pravom, treba da nosi njegovo ime.
Njegova priča je kratka i bolna: mladić koji nije dočekao Prvi svetski rat, već je ostao na Bregalničkom bojištu kao deo generacije koja je plaćala visoku cenu za granice buduće države.
Braća Krstić – Bogdan i Vojin
Bogdan Krstić, kapetan, učesnik oslobodilačkih ratova 1912–1918, posle rata se vratio u Jarmenovce i uživao veliki ugled. Voleo je da u svečanim prilikama nosi uniformu i mamuze, sa sabljom i epoletama – ne iz sujete, već kao živi podsetnik na vreme kada se otadžbina branila oružjem.
Vojin Krstić, narednik, takođe je učesnik oslobodilačkih ratova. Njegovo ime je uklesano na spomeniku poginulih ratnika u centru sela. Kao i kod mnogih porodica tog vremena, jedan brat je bio „onaj koji se vratio“, a drugi „onaj čije je ime na kamenu“.
Gavrilo Marinković – ratni veteran i otac profesorke Radmile
Gavrilo Marinković iz Junkovca bio je ratni veteran oslobodilačkih ratova Srbije i veoma poštovan meštanin. O njemu piše i Živorad Nikolić u monografiji o sebi i Natalincima. Najčešće se pominje i kao otac legendarne profesorke Radmile Marinković, dugogodišnje profesorke srednjovekovne književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Profesorka Radmila (Rada) Marinković – duhovna naslednica jednog ratnika
Profesorka Radmila Marinković više od četiri decenije predavala je srednjovekovnu književnost na Filološkom fakultetu. Preminula je tiho i dostojanstveno u 96. godini. Njena predavanja pamte generacije filologa; čuvena „jedanaestica“ bila je prepuna kad god bi govorila o žitijima, hagiografiji i starim rukopisima.
Tako se u jednoj porodici spajaju ratnik sa fronta i profesorka sa katedre – otac koji je prošao bojišta, i ćerka koja je generacije studenata učila da čitaju duhovno i kulturno nasleđe. I to je jedna, posebna, tihija, ali duboka linija legendi Topole.
Pukovnik Jovan Đurić – ratnik i ktitor
Pukovnik Jovan Đurić bio je veteran Prvog svetskog rata i dobitnik niza odlikovanja za junaštvo. Kao oficir istakao se i na polju obaveštajnih aktivnosti. Posthumno je odlikovan kao ktitor Hrama Svetog Save, Gramatom patrijarha srpskog Germana.
Bio je i blizak prijatelj legendarnog Vase Čubrilovića. Njegova biografija povezuje rat, državnu službu, crkvu i kulturu u jednu celinu – od borbe na frontu do izgradnje najvećeg hrama srpskog naroda.
Zaključak:
Jarmenovci, Donja Šatornja, Rajkovac, Junkovac – ovo nisu samo tačke na geografskoj karti. To su mesta koja su dala porodice u kojima po pet sinova ide u rat, u kojima oficiri posle fronta postaju učitelji, kapetani koji rado oblače uniformu na seoske svečanosti i profesorke koje generacije studenata uče šta znači pisana i usmena tradicija. To su sela u kojima se vidi kako se veliki svet ratova i politika prelama preko jednog dvorišta, jedne familije, jednog prezimena.
Autor teksta: Peđa Filipović
Medijski sadržaj broj 5
Naziv projekta:„LEGENDE TOPOLE“
