Najstarija žiteljka opštine Topola, baka Radmila Petronijević iz zaseoka Dolina u selu Ovsište, i u stoprvoj godini života pamti svaku brazdu svog rada i svaki osmeh svojih potomaka.
U mirnom zaseoku Dolina u selu Ovsište, živi baka Radmila Petronijević — žena čiji je život svedočanstvo jednog veka srpske istorije. Rođena 16. avgusta 1924. godine, baka Radmila je najstarija meštanka opštine Topola. Sa svojim sinom Miloradom i dalje živi u porodičnoj kući staroj više od 130 godina, koja, uprkos vremenu, stoji čvrsto i dostojanstveno – baš kao i njena domaćica.
Ekspedicija iz Doma zdravlja „Sveti Đorđe“ – medicinske sestre Ana Stanojević, Sanja Petrović, Ana Minić i Dragana Gajić Gigić, zajedno sa novinarom Peđom Filipovićem , posetila je baku Radmilu kako bi joj pružila preventivni zdravstveni pregled, ali i da zabeleži priču o njenom izuzetnom životu.
Baka Radmila i njen pokojni suprug Mijailo odgajili su troje dece – Milivoja, Milenu i Milorada. Danas ima četiri unuka, jednu unuku, dvoje praunuka i dve praunuke. Kaže da joj je porodica najveće bogatstvo, a osmeh joj se razvuče svaki put kada ih pomene.
„Ceo život sam kopala, orala, sadila i brala. Kad bih povukla putanju sa svojom motikom, okopala bih sve – od Topole do Moskve“, kaže kroz smeh baka Radmila, ne odvajajući pogled od starog dvorišta koje pamti mnoge generacije.
U životu dugom više od jednog veka, baka Radmila je prvi put posetila lekara tek sa 95 godina – tada joj je, kako kaže kroz šalu, „prvi put otvoren karton“.
Razgovor sa medicinskim timom
Baka Radmila sa maramom na glavi i širokim osmehom dočekala je medicinski tim. „Dobro došli, deco moja“.
Dok su Ana Minić i Dragana Gajić Gigić pripremale aparat za merenje pritiska i šećera, baka se našalila:
„Nemojte, deco, mnogo da me merite, ja sam zdrava kao dren.“
Pritisak — malo povišen verovatno zbog uzbuđenja. Šećer — u granicama.
U međuvremenu, Ana Stanojević i Sanja Petrović vodile su neformalni razgovor sa bakom Radmilom. Pitali su je kako su nekada izgledali poslovi na njivi, kakav je bio život u mladosti, kako je čuvala decu i domaćinstvo.
„Nije bilo lako, ali kad se radi s voljom, sve se stigne,“ kaže baka Radmila. „Zna se kad se kopa, kad se ore, a kad se peva. Sad vi sve merite, a ja merim po suncu i po cvrčku.“
Razgovor se pretvorio u pravo druženje. Baka je pričala anegdote iz mladosti, svi smo je pažljivo slušali, povremeno se smejali i upijali sve njene rečenice.
Medicinski tim iz Doma zdravlja „Sveti Đorđe“ nije došao praznih ruku. Baka Radmila je dobila cveće, simbol pažnje i poštovanja, punu korpu poklona i aparat za merenje šećera u krvi, kako bi mogla da prati svoje zdravlje u kućnim uslovima.
Ovaj gest, jednostavan, ali izuzetno značajan, pokazao je koliko medicinski tim ceni trud i životnu mudrost najstarije žiteljke opštine Topola. Baka Radmila je primila poklone sa osmehom i zahvalnošću.
Vek promene – život baka Radmile kroz vreme
1920-te i 1930-te – Detinjstvo pod petrolejkom
Baka Radmila rođena je 1924. godine, u vremenu kada se Šumadijom još oralo drvenim plugom, a žene same tkale platno za odeću. U kućama su gorele petrolejske lampe, a vest bi stizala tek kad poštar prođe kroz selo. Deca su rano učila da pomažu u polju, a škola je bila privilegija, ne obaveza. Tada je zemlja još uvek nosila tragove Prvog svetskog rata, a narod se polako oporavljao i gradio novi život u Kraljevini Jugoslaviji.
1940-te – Rat i preživljavanje
Kao mlada devojka, Radmila je doživela Drugi svetski rat. Selo je bilo svedok teških dana — glad, neizvesnost i gubitak bili su svakodnevica. Dok su muškarci odlazili u rat, žene su ostajale da rade, da čuvaju decu, da preoru njive i sačuvaju dom. U to vreme, baka Radmila je naučila ono što će je pratiti celog života — da opstaje bez obzira na sve.
1950-te i 1960-te – Obnova i novi početak
Posle rata, zemlja se oporavljala, a sela su dobijala struju, puteve i nove škole. U tim godinama Radmila i njen suprug Mijailo podigli su svoju porodicu i vrednim rukama obrađivali svaku stopu zemlje. Život je bio težak, ali ispunjen. U kući se mleko kuvalo na šporetu na drva, a veče bi se završavalo uz priče i smeh.
1970-te i 1980-te – Zlatno doba sela
To su godine kada je Jugoslavija živela punim plućima. Selo Ovsište je tada imalo više mladih, čuli su se traktori i pesma. Porodica Petronijević širila se — deca su odrastala, rađali su se unuci. Baka Radmila je bila stub domaćinstva, žena koja je sve stizala — i u polju, i u kući, i oko dece.
1990-te – Teške godine i istrajnost
Raspad Jugoslavije doneo je nove neizvesnosti. U selu se manje čulo smeha, više tišine. Mladi su odlazili, zemlja se sve ređe obrađivala. Ali Radmila nije odustajala. I dalje je obrađivala baštu, čuvala stoku, spremala zimnicu — kao da joj je snaga dolazila iz same zemlje koju je obrađivala.
2000-te do danas – Vek u jednoj osobi
U novom milenijumu baka Radmila je dočekala nešto što njeni roditelji nisu mogli ni da zamisle — televizore ravnog ekrana, mobilne telefone, internet i lekare koji dolaze na kućne posete. Iako je prvi put posetila lekara tek sa 95 godina, njena vitalnost i vedrina zadivljuju sve koji je upoznaju.
Danas, u svojoj kući staroj više od 130 godina, baka Radmila sa sinom Miloradom i dalje živi jednostavno i dostojanstveno.
Njene ruke više ne drže motiku, ali drže sećanja – i prenose ih svima koji žele da čuju priču o jednom stoleću života u Šumadiji.
Živa enciklopedija Šumadije
Baka Radmila Petronijević je živa enciklopedija naroda iz Šumadije – svedok vremena, snage i skromnosti. Njena priča podseća da se dug život ne meri samo godinama, već ljubavlju, radom i smehom koji ostaju iza nas.
U njenom pogledu i danas sija mir koji donosi život ispunjen trudom i poštenjem.
A kad bi je neko pitao u čemu je tajna dugovečnosti, baka bi verovatno kroz osmeh odgovorila:
„Samo radi i budi dobar. Sve drugo dođe samo.“
Video zapis možete pogledati na ovom linku:
Autor teksta i fotografija: Peđa Filipović
Naziv projekta: “Legende Topole”
Medijski sadržaj broj 1
Video producent: Dejan Petrović
Nosilac projekta: DEJAN PETROVIĆ PR CITY PHOTO & PRODUCTION TOPOLA -ГРАДСКИ ПОРТАЛ 034
